Drastične kazne za udruženja građana

Nakon što je Agencija za privredne registre (APR) pokrenula postupke protiv nekoliko hiljada udruženja građana, zbog propuštanja dostavljanja IZJAVE O NEAKTIVNOSTI, mnoge od njih dobile su sudski poziv.

Zakon o računovodstvu, u članu 33, propisuje obavezu dostavljanja APR-u godišnjeg finansijskog izveštaja. Ovu obavezu imaju sva pravna lica – privredna društva, zadruge, ustanove, ali i nevladin sektor (udruženja, sportska udruženja, fondacije).

Pravno lice koje nije imalo prihoda ni rashoda (bez poslovnih događaja), niti u poslovnim knjigama ima podatke o imovini i obavezama, umesto izveštaja, dužno je da do 28. februara dostavi izjavu o neaktivnosti. Obrazac izjave može se preuzeti na sajtu APR-a, a za njeno javno objavljivanje treba platiti naknadu od 300 dinara.

Agencija ima zakonsku obavezu da tužilaštvu podnese prijave za privredni prestup protiv pravnih lica koja nisu dostavila finansijske izveštaje, odnosno, izjavu o neaktivnosti. Za 2014. godinu APR je podnela preko 30.000 prijava, od čega se 4205 odnosi na udruženja građana, po podacima Ekološkog pokreta Odžaka. U toku je postupak podnošenja prijava za 2015. godinu, a za 2016. još nije započet.

Javno tužilaštvo odlučuje o tome da li će podneti optužni predlog sudu ili odbaciti prijavu. Zaprećena zakonska kazna je od 100.000 do 3.000.000 dinara za pravna lica, odnosno 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice. Na naslovnoj stranici sajta APR-a stoji podatak da trenutno u Srbiji ima 31.022 registrovana udruženja građana.

Pravna država jeste jedna od najvećih društvenih vrednosti i nevladin sektor se zalaže za doslednu primenu propisa. Svaki osnivač udruženja jeste odgovoran za zakonito poslovanje i ne može se pozivati na nepoznavanje propisa. Popunjavanje izjave nije zahtevna obaveza, niti je trošak od 300 dinara visok. Možda ima i onih koji namerno nisu poslali izveštaj ili izjavu, a njihovo udruženje je imalo promet.

Međutim, propisi moraju biti razumni, njihovom primenom treba da se ostvari ili zaštiti javni interes, a ne da se oteža rad i poslovanje. Velika većina udruženja građana u Srbiji je u finansijski teškom položaju, posebno ona koja zbog iskrene i dosledne borbe za vrednosti civilnog društva nisu po volji donosiocima odluka. Najveći broj njih radi bez bilo kakve novčane podrške lokalne samouprave, države, međunarodnih i privatnih fondacija. To se jasno vidi po broju udruženja protiv kojih su podnete prijave.

Bez prihoda i prometa na računu ne mogu se platiti usluge knjigovodstvenih servisa, koji mogu pravno posavetovati udruženja i ukazati na zakonske obaveze. Umesto da se bave ozbiljnim problemima, državni organi uložiće značajno vreme i resurse bez rezultata. Presude će biti nenaplative, jer se bez prihoda ne može platiti ni kazna za privredni prestup. Zbog tih presuda neaktivna udruženja ne mogu ni da se ugase. Da li će se onda likvidirati kroz stečaj? Ko će to da sprovede i plati? Zato celu ovu akciju vidimo kao simuliranje pravne države.

Da zakonodavni i izvršni državni organi prilikom donošenja i sprovođenja propisa nedovoljno uvažavaju stvarnost, ukazuje primer otvaranja podračuna u Upravi za trezor. Prvo je 2013. godine propisana obaveza otvaranja podračuna za sva udruženja koja dobijaju novac iz javnih izvora. Kada je otvoreno 15.000 podračuna, posle godinu dana, obaveza je ukinuta. Mnoga udruženja su tada zatvorila podračune, da ne bi imale nepotrebne troškove, a onda je, početkom 2016. godine ova obaveza ponovo uvedena.

Član 2. Zakona o privrednim prestupima propisuje da nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica. Kakva objektivna društvena šteta nastaje kada neko udruženje građana, koje nema nikakve prihode ni rashode, propusti da o tome dostavi izjavu?

Umesto birokratizovanog pristupa „fali ti jedan papir“ i pokretanja postupaka moglo se pokušati sa delotvornijim načinima. Na primer, pismeno opomenuti udruženja koja nisu ispunila zakonsku obavezu, zatim odobriti dodatni rok za ispunjenje, omogućiti brisanje iz registra neaktivnih udruženja, pa tek onda do kraja sprovesti propis. Tako bi se racionalno koristili državni resursi, a udruženja građana i njihovi pravni zastupnici poštedeli neprijatnosti i troškova.

Korisni linkovi:

Zakon o računovodstvu (član 33. i 46):
Izjava o neaktivnosti
Još detalja o ovoj temi možete pročitati na portalu 021.rs

Izvor: Stanište ekološki centar