Gašenje Vranjskih posledica konstantnih političkih pritisaka

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) ocenili su 19. septembra da je gašenje nedeljnika Vranjske, koji su nazvali jednim od najboljih i najuglednijih lokalnih listova u Srbiji, direktna posledica dugotrajnih političkih pritisaka na medijske slobode i zastrašujuća vest za medijske profesionalce. BIRODI smatra da prestanak izlaženja Vranjskih pokazuje potrebu da se preispita koncept u kojem su mediji dominantno tržišna stvar. Vranjske su posle više od dve decenije i više od hiljadu brojeva prestale da izlaze 18. septembra.

“Nažalost, veoma je mali broj medija u zemlji koji profesionalno izveštavaju u interesu građana a ne vlasti, i upravo su ti mediji izloženi dramatičnim pritiscima i kampanjama gušenja, pri čemu se vlast ne libi da otvoreno instrumentalizuje državne institucije u tu svrhu – od raznih inspekcijskih službi do pravosuđa”, navodi se u saopštenju NUNS i NDNV.

Kako se dodaje, mediji koji nisu pod kontrolom vlasti izloženi su konstantnim pritiscima, pretnjama, kampanjama, ucenama, iscrpljujućim posetama raznih inspekcija, sudskim odlukama koje su u suprotnosti sa konceptom medijskih sloboda i praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i da im je skoro u potpunosti onemogućen pristup novcu građana namenjenom javnom interesu.

Sa druge strane, “režimski mediji troše enormne količine novca poreskih obveznika, opraštaju im se poreski dugovi i omogućavaju brojne druge olakšice i stimulacije”.

“Dok na napade i pretnje novinarima i medijima koji nisu po volji vlasti niko ne odgovara godinama, dotle tužilaštvo i policija pokazuju nevereovatnu efikasnost kada su u pitanju pretnje i napadi na predstavnike vlasti i medija njima bliskih – što govori o još jednom veoma zabrinavajućem obliku diskriminacije”, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, posebno su na udaru lokalni mediji koji su izloženi “samovolji lokalnih političkih kabadahija i koji imaju veoma ograničeno i siromašno tržište, a i ono je u velikoj meri zavisno od vlasti”.

“U ovakvoj situaciji, nikoga – ni građane, ni nevladin sektor, ni međunarodne organizacije – ne bi trebalo da iznenadi ukoliko se Srbija veoma uskoro, jednog jutra, probudi bez ijednog slobodnog profesionalnog medija; nadamo se da gašenje Vranjskih nije znak da su medijske slobode u Srbiji, bar one na lokalnom nivou, doživele konačni poraz pod pritiskom vlasti”, navodi se u saopštenju.

Novine Vranjske u štampanom i elektronskom izdanju, kao i portal Vranjske, od 18. septembra ne postoje, rekao je vlasnik tog nedeljnika Vukašin Obradović dodajući da kompanija koja izdaje nedeljnik mora u stečaj.

Vranjske su izlazile 23 godine. Ukupno je do sada štampano 1.069 brojeva.

Obradović, osnivač ugašenih novina i nekadašnji predsednik NUNS, saopštio je 19. septembra da je počeo štrajk glađu jer želi da skrenu pažnju novinara i javnosti na, kako je naveo, sav besmisao borbe za slobodu medija koju vodi u poslednjih tridesetak godina.

“Ne želim da budem patetičan, ali ovo jeste potez očajnika koji ne vidi drugi način da završi svoju novinarsku karijeru a da, u isto vreme, zadrži makar minimum ličnog poštovanja i dostojanstva neophodnog da bih se osećao kao čovek, kao ljudsko biće”, naveo je Obradović u saopštenju sa imejl adrese Vranjskih, dan nakon što je saopšteno da posle više od dve decenije te novine prestaju da postoje.

BIRODI: Slobodni mediji su hleb demokratije

Istovremeno je Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio da prestanak izlaženja nedeljnika Vranjske pokazuje potrebu da se preispita koncept u kojem su mediji dominantno tržišna stvar, ocenivši da su slobodni mediji hleb demokratije.

“Prihvatanje koncepta da su mediji, pre svega, tržišna stvar, tj. da njihova održivost zavisi od ‘uspeha’ na tržištu u državi upitne i niske ekonomske aktivnosti, odnosno gde mediji mogu dobiti novac iz izvora koji su visokorizično koruptivni, za posledicu ima da je većina medija izabrala da postane sredstvo promocije, zabave i propaganda, neki i odmazde”, naveo je BIRODI u saopštenju.

Dodaje se da su oni koji su ostali verni funkciji medija suočeni sa preživljavanjem, pre svega podrškom kroz strano i domaće sufinansiranje koje je nedovoljno i neizvesno.

“Čak i sam proces raspodele novac na lokalnom nivou, koji je doživljen kao zamena za izostanak državnog finansiranja medija, a kojem su glavni protagonisti predstavnici novinarske profesije, nije doprineo funkcionalnoj održivosti lokalnih medija, a to znači da su glas kritičke javnost”, naveo je Biro.

BIRODI se zalaže da su medijske potrebe i prava građana stvar od javnog interesa i da je sufinansiranje iz javnih izvora i za javni interes polazna tačka u kreiranju budućeg strateškog i normativnog medijskog okvira.

“Ovo posebno važi za nivo gradova i opština kojima preti, a to već neki sada jesu (npr. Kragujevac), da postanu gradovi-neinformisanosti”, navodi se u saopštenju i dodaje da bez lokalnih medija koji su nosioci kritičke javnosti nema ni suštinske borbe protiv korupcije.

Prema BIRODI-ju, promenom paradigme, građanima koji sve to finansiraju, omogućilo bi se da ostvaruju Ustavom garantovano pravo na informisanje, a ne na promociju i propagandu, koja sada dominira medijskim prostorom Srbije kada je u pitanju informativni program.

BIRODI je naveo da želi da veruje da je postupak poreske kontrole Vranjskih plod nasumičnog odabira, a ne plod namere da se izvrši odmazda prema tom mediju.

“Najveći broj medija je u ozbiljnim finansijskim problemima.  Selektivnost u izboru medija koji su predmet poreske kontrole je vrsta pritiska na medije, jer se time šalje poruke da oni mediji koji obavljaju svoju funkciju mogu postati predmet kontrole, odnosno da se nekritičkim izveštavanjem i promocijom vlasti može izbeći inspekcijska kontrola”, piše u saopštenju.

BIRODI dodaje da to posebno treba imati na umu ako se zna da je Vlada nekim medijima pomagala, neke “ostavljala u životu”, a neke lokalne samouprave, što je slučaj u Kragujevcu, posle neuspešne privatizacije su preuzele lokalne medije.

“Slobodni mediji su hleb demokratije, a pravo građana da budu tačno, opširno, pravovremeno i relevantno je garantovano Ustavom i zakonom, ali i Kodeksom novinara Srbije. To bi trebalo da imaju na um autori još jedne Medijske strategije”, piše u saopštenju.

Nova faza gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara

Novinarska i medijska udruženja su u saopštenju upozorila gradjane i medjunarodne institucije da je “vlast u Srbiji ušla u novu, brutalnu fazu gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara”, kako je ocenjeno, sa ciljem da u potpunosti onemogući kontrolnu ulogu medija i slomi bilo kakav slobodni kritički glas.

Saopštenje su potpisali NUNS, NDNV, Asocijacija onlajn medija, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i Asocijacija Lokal pres.

Udruženja su ukazala da se u samo dva dana desilo nekoliko više nego zabrinjavajućih dogadjaja: portal Krik i njegov urednik Stevan Dojčinović izloženi su napadu vladajućeg Pokreta socijalista i pojedinih medija zbog objavljivanja istraživačkih priloga o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina; ugašen je jedan od najznačajnijih lokalnih medija, nedeljnik Vranjske, a njen vlasnik i urednik Vukašin Obradović započeo je štrajk gladju.

Kao povod za reagovanje izdvaja se i to što su novinarke Antonela Riha, Nataša Mijušković i Jelena Obućina “brutalna meta” Informera od 19. septembra, koji ih naziva “žutim RTS licemerkama”.

“Iako na prvi pogled različiti, ovi dogadjaji imaju nedvosmisleno jasan zajednički sadržilac, a to je vlast koja je u obračun sa nepodobnim medijima i novinarima upregla sve državne institucije i sebi bliske medije, kao i nepostojanje adekvatne reakcije građana, domaćih i međunarodnih organizacija na konstantne pritiske na medijske slobode”, ocenila su udruženja.

Novinarska i medijska udruženja pozivaju gradjane i organizacije civilnog društva da se u većoj meri uključe u borbu za medijske slobode i slobodu izražavanja, jer to, kako je ocenjeno, nije samo pitanje koje se tiče samo medijskih profesionalaca, već preduslov bilo kakvog demokratskog procesa i zaštite ljudskih prava.

“Pozivamo i medjunarodne organizacije da prestanu da ignorišu veoma ozbiljne probleme koje novinari i mediji u Srbiji imaju, i aktivnije se uključe u zaštitu demokratskih vrednosti za koje se zalažu”, zaključeno je u saopštenju.