Novi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne rešava stare probleme

Novi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti ne rešava stare probleme

NOVA VERZIJA ZAKONA – STARI PROBLEMI

Poverenik objavio mišljenje o novom Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Ministarstvu pravde obimno mišljenje na najnoviju verziju Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u kome je ukazao na suštinski iste probleme kao u prethodnim verzijama nacrta. U mišljenju Poverenika se navodi da Nacrt zakona, pored odredbi usklađenih sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EU (GDPR), uključuje elemente tzv. “policijske Direktive EU” koja uređuje obradu podataka o ličnosti od strane ‘’nadležnih organa’’ u vezi sa krivičnim postupcima i pretnjama nacionalnoj bezbednosti (“policijski poslovi”). Usled toga, nacrt zakona je teško čitati i razumeti jer se naizmenično navode pravila i izuzeci, kao i posebni izuzeci. Dodatno, termin “nadležni organi” se pokušava odrediti na krajnje neadekvatan način, te nisu na precizan način identifikovani rukovaoci koji bi vršili obradu podataka u navedene svrhe. U mišljenju Poverenika se ističe da bi adekvatnije rešenje bilo da se ovaj tip obrade (“policijski poslovi”) uredi unutar odeljka o posebnim slučajevima obrade.

Gotovo identični komentar je dalo 14 organizacija civilnog društva, koje su istakle da su odredbe koje regulišu ovaj poseban vid obrade (“policijske poslove”) rasute po čitavom Nacrtu zakona, najčešće dodatno komplikujući već izuzetno složene pravne norme od kojih su mnoge novina u našem pravnom sistemu. Na taj način, Nacrt zakona ostaje bez jasne strukture, nije pregledan već prepun upućujućih i nejasnih normi. Dodatno, Nacrtom zakona nije precizirano na koje pojedinačne organe se odnose ove odredbe čime je, uz već postojeću nerazumljivost teksta, ostavljeno mnogo otvorenih i nejasnih pitanja. I u ovom mišljenju je istaknuto da bi, metodološki i strukturno, bilo neophodno da se ovaj poseban tip obrade reguliše unutar posebne glave zakona, čime bi se znatno rasteretila pravila o opštem režimu obrade podataka, te uspostavio jasniji pravni okvir i omogućila bolja zaštita privatnosti i podataka o ličnosti.

Poverenik je posebno istakao da u pogledu ostvarivanja prava pojedinaca može doći do pravne konfuzije, jer član 21 Nacrta predviđa da je rukovalac podacima o ličnosti dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose o pravu da podnese “pritužbu Povereniku, odnosno tužbu sudu”. Čini se da se nacrtom uspostavljaju paralelni sistemi zaštite, što ne garantuje pravnu sigurnost jer se mogu dogoditi situacije da isto lice u različitim postupcima ne dobije istu zaštitu ili da različita lica povodom iste obrade i istog rukovaoca dobiju različitu zaštitu. Prema komentarima Poverenika, neophodno je pravno urediti pritužbu Povereniku kao upravni postupak, imajući u vidu da je u pitanju postupak zaštite prava i interesa građana, a ne zaštite zakonitosti.

U mišljenju Poverenika se takođe navodi da Nacrt zakona ne predviđa izricanje upravnih mera niti postupak njihovog izricanja, kao ni nadležnost organa. Kada se u obzir uzmu činjenice da veliki procenat prekršaja zastareva, da krivičnog gonjenja za neovlašćeno prikupljanje podataka gotovo da nema, te da su novčane kazne simbolične i ne odvraćaju rukovaoce i obrađivače od nedozvoljenih obrada podataka o ličnosti, upravne mere bi mogle da budu korak napred ka efikasnijem sankcionisanju prekršilaca zakona. Ovde se između ostalog misli na izuzetno niske kazne koje predviđa Nacrt zakona (2 miliona dinara) u odnosu na kazne predviđene GDPR-om, koje su sa razlogom na izuzetno visokom nivou (do 20 miliona evra ili 4% godišnjeg obrta).

Takođe, ni ova verzija Nacrta ne sadrži odredbe kojima bi se uredio video-nadzor, što potencijalno ostavlja ovu oblast neuređenom.

SHARE Fondacija je početkom godine u okviru javne rasprave poslala komentare na tadašnju verziju Nacrta zakona koji i dalje stoje, i koji se zapravo poklapaju sa mišljenjem Poverenika.

I pored brojnih manjkavosti koje su iznete u komentarima Poverenika i organizacija civilnog društva, treba istaći da Nacrt zakona predstavlja adaptirani prevod GDPR-a i policijske Direktive, koji u ovom trenutku predstavljaju najviši standard zaštite podataka o ličnosti, što znači da Nacrt zakona garantuje čitav niz novih prava našim građanima. Ipak, upozoravamo da brojne konfuzne i upućujuće norme, neadekvatno uređen postupak zaštite prava građana i neprimereno niske kazne mogu dovesti do toga da ne bude pravne sigurnosti prilikom tumačenja i sprovođenja zakona, odnosno da on ostane mrtvo slovo na papiru.

Izvor: Share fondacija