Šta donosi Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

Šta donosi Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković navela je na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti da je ključni cilj tog zakona da stvori jednake šanse za muškarce i žene u društvu.

Sprečavanje diskriminacije žena prilikom zapošljavanja, pravo na jednaku zaradu,napredovanje i usavršavanje, zabrana medijima da podstiču predrasude i stereotipe prema ženama, samo su deo onoga što nudi novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Maja Gojković je navela da novi zakon vidi kao dodatnu priliku da se napravi još jedan korak u poboljšanju položaja žena i sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja, ostvarivanja prava na zaradu, socijalne i zdravstvene zaštite, uključujući i medijske sadržaje, koji ne bi smeli da podstiču rodnu diskriminaciju, predrasude i stereotipe prema ženama. “Nacrt zakona veliku pažnju posvećuje suzbijanju rodne diskriminacije u oblasti rada, što predviđa jednaku mogućnost zapošljavanja, napredovanja, obuke. Od velike je važnosti da zakonska zabrana, da se od žena prilikom zapošljavanja zahteva obaveštenje o bračnom i porodičnom životu ili planovima, dosledno primenjuje u praksi”, rekla je Gojkovićeva.

Istakla je da je nacrtom definisano da se zabranjuje raskid radnog odnosa po osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva i odustva radi nege deteta, što je, dodaje, još jedna potvrda politike Srbije prema porodici i njenoj zaštiti. “Ova rešenja su od suštinskog značaja ako se ima u vidu da je još uvek stopa zaposlenosti žena u Srbiji niža od stope zaposlenosti muškaraca i to za oko 14 procenata”, rekla je predsednica Skupštine.

Podsetila je da Srbija ne počinje od nule i da ima Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je donet 2009. godine. Navodeći da će biti održane javne rasprave u više gradova, Gojkovićeva je ukazala da će to biti prilika da se sagleda napredak koji je ostvaren u oblasti rodne ravnopravnosti, borbi protiv nasilja nad ženama, ekonomskom osnaživanju žena. Podseća da je 2000-te godine u parlamentu sedelo samo 12,4 odsto žena, sedam godina kasnije 21,2 odsto žena, dok je danas taj procenat 36,8 odsto po čemu je Skupština Srbije prepoznata u regionu i šire. “U Srbiji žene danas vode Narodnu skupštinu, Narodnu banku Srbije, Vladu Srbije, Ustavni sud i nalaze se na mnogim važnim mestima”, dodala je predsednica Skupštine.

Nacrtom zakona se, prema njenim rečima, podigla i lestvica više za političke stranke, budući da se predviđa da na izbornim listama bude najmanje 40 odsto kandidata manje zastupljenog pola. Takođe, javni organi imaju obavezu da preduzimaju posebne mere da obezbede rodnu zastupljenost prilikom predlaganja stalnih delegacije Srbije u međunarodnim telima i imenovanjima kolegijalne republičke i druge organe. Važan segment je, navodi Gojkovićeva, posvećen i suzbijanju nasilja nad ženama, što zahvaljujući aktivnosti svih nadležnih organa više nije „tabu” tema u našem društvu. “Dostizanje pune rodne ravnopravnosti predstavlja zadatak za čitavo društvo, i žene i muškarce pođednako, jer bez toga nema razvoja i napretka. U tom cilju, očekujem da će i nova zakonska rešenja svojim kvalitetom i primenom u praksi, doprineti zajedničkom cilju”, rekla je predsednica Skupštine. Zoran Pašalić, zaštitnik građana navodi da se žene posebno diskriminištu. “To nije samo izjednačenje žene i muškaraca nego status žena u situaciji kada su one trudnice, porodilje, odnosno u periodu materinstva. Vrlo je bitno jer se pred zaštinikom građana pojavljuju mnoge pritužbe na rodnu ravnopravnost, ali se u ovoj katetogirji žene posebno diskriminištu”, navodi Pašalić. Nacrt zakona dat je na uvid javnosti 14. juna objavljivanjem na sajtu resornog ministarstva. “Za razliku od prethodnog zakona koji je izradilo koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, uputilo je svoj nacrt u postupak javne rasprave, uvereno da će samo transparentno u svim procesima izrade osigurati njegovu sveopštu društvenu prihvatljivost i praktičnu privrmenu”, navodi Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U Koordinacionom telu kažu da je i njihova, prva verzija zakona prošla javnu raspravu, da je usvojena na Vladi a da je Predlog pre dve ipo godine, Zorana Mihajlović povukla iz skupštinske procedure zbog primedbi civilnog društva. Dodaju i da je Odbor za pravni sistem i državne organe zaključio je da nije potrebno sporvoditi novu javnu raspravu, imajući u vidu da je jedna održana.

Izvor: RTS