Usvojen Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Usvojen Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Skupština Srbije usvojila je 25. maja 2018. godine Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl.glasnik RSˮ broj 41/18), na predlog Ministarstva privrede Vladi, kojim se predviđa uspostavljanje, sadržina, osnova evidentiranja i način vođenja Centralne evidencije stvarnih vlasnika pravnih lica i drugih subjekata registrovanih u Republici Srbiji u skladu sa zakonom.

Osnovni cilj donošenja ovog zakona sastoji se u unapređenju postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Zakon je značajan jer se primenjuje, između ostalih, i na udruženja, zadužbine i fondacije, kao i predstavništva stranih udruženja, fondacija i zadužbina.

Zakon definiše pojam stvarnog vlasništva (član 3. stav 3. tačka 5) kada su u pitanju udruženja, zadužbine i fondacije, i to na način da se stvarnim vlasnikom smatra „fizičko lice koje je registrovano za zastupanjezadruga, udruženja, fondacija, zadužbina i ustanova, ako ovlašćeno lice za zastupanje nije prijavilo drugo fizičko lice kao stvarnog vlasnikaˮ. To u praksi znači da se kao stvarni vlasnik udruženja vodi lice koje je registrovano za zastupanje, kao i da jedno lice može biti stvarni vlasnik više organizacija civilnog društva. Takođe, kada su u pitanju mreže udruženja čije su članice i strana udruženja, za određivanje stvarnog vlasništva dovoljno je da su podaci o licu registrovanom za zastupanje evidentirani u Agenciji za privredne registre (ukoliko je mreža registrovana na teritoriji Republike Srbije), odnosno nije potrebno dostavljati podatke o stvarnim vlasnicima stranih udruženja koja su članovi mreže.

Takođe, propisano je da Centralnu evidenciju vodi Agencija za privredne registre (član 4.) u elektronskoj formi, preko registratora, dok je članom 5. propisan sadržaj Centralne evidencije.

Osnovi evidentiranja u Centralnu evidenciju (član 6.) mogu biti: osnivanje Registrovanog subjekta, odnosno promena vlasničke strukture i članova organa Registrovanog subjekta. U vezi sa tim je i obaveza ovlašćenog lica (član 7) da evidentira podatke u Centralnoj evidenciji, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastupanja osnova evidentiranja iz pomenutog člana 6. Za nepoštovanje pomenute obaveze, kao i obaveze Registrovanog subjekta da ima i čuva odgovarajuće, tačne i ažurne podatke i dokumenta na osnovu kojih se određuje stvarni vlasnik Registrovanog subjekta deset godina od dana evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku (član 10. stav 2.) predviđena je i prekršajna odgovornost, odnosno kazne u iznosu od 500.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, kao i 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Prelaznim i završnim odredbama predviđa se obaveza da postojeći Registrovani subjekti najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona (rok: 8. jul 2018. godine) odrede stvarnog vlasnika Registrovanog subjekta iz člana 3. Zakona, kao i da obezbede podatke i dokumenta iz člana 10. stav 2.Zakona. Neispunjavanje navedenih obaveza ne podleže sankcijama u smislu prekršajne odgovornosti, već je smisao pomenutih odredbi da Registrovani subjekti interno poseduju evidenciju o stvarnim vlasnicima.

Na kraju, članom 17. prelaznih i završnih odredaba predviđena je obaveza Agencije za privredne registre da uspostavi Centralnu evidenciju, najkasnije do 31. decembra 2018. godine, dok su organizacije civilnog društva dužne da najkasnije do 31. januara 2019. godine evidentiraju podatke o stvarnom vlasniku predviđene članom 5. stav 2, ukoliko su osnovane do 31. decembra 2018. godine.

Zakon možete pogledati na sajtu Kancelarije.